Šta je najvažnije kod degustacije vina

U vinu postoji veliki spektar ukusa i aroma, ali kada degustiramo vino najbitnije je da obratimo pažnju na balans voćnosti, kiseline, alkohola, a u crvenim vinima i tanina. Otkrijte šta je najvažnije kod degustacije vina u vezi sa ovim karakteristtikama vina

Voćnost daje vinu kompleksnost karaktera i teksturu

Voćnost ne treba mešati sa slatkoćom vina. Vina sa aromama slatkog, zrelog egzotičnog voća mogu biti suva i u njima se sav grožđani šećer tokom fermentacije pretvorio u alkohol.

Kiselina je kičma vina, naročito belog vina

U zavisnosti od vrste grožđa i klimata, kiseline su više ili manje naglašene, a to utiče na stil vina. U crvenim vinima, kiselina nije toliko naglašena, ali mora postojati da bi vino moglo da stari, a takođe mora biti u balansu sa taninima.

Kiselina se oseća na rubovima jezika. Ona vinu daje svežinu. Previše kiselina čini da vino bude oštro i kiselo, skoro da gori na jeziku. Premalo kiselina čini da je vino tanko i nezanimljivo.

Nivo alkohola u vinu treba da bude izbalansiran sa voćnošću i strukturom

U savršeno izbalansiranim vinima, sadržaj alkohola daje uljani osećaj, gustinu i zaokruženost na paleu.

Alkohol se oseća kao topla senzacija na zadnjoj strani grla. Ovo se odnosi naročito na vina sa višim procentom alkohola. Ta toplina može doprineti punom utisku vina, stvarajući zaokružen osećaj u ustima i produžavajući završnicu. Kod dobro balansiranih vina, alkohol je skladno uklopljen u celinu i doprinosi izražajnosti ukusa i tela. Taj topli trag često se povezuje s jačim crvenim vinima ili punijim belim vinima koja ostavljaju dug i prijatan utisak.

Tanini daju potencijal za starenje vina

Tanini iz pokožice crnog grožđa i iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju, daju vinu karakteristiku suvoće u ustima. Tanini su najvažniji za potencijal vina za starenje.

Gorčina u zadnjem delu jezika je kao blago stezanje ili suvoća koja ostaje nakon gutljaja. U vinu, ona može poticati od tanina, nezrelog grožđa, dužeg kontakta s pokožicom ili drvetom tokom odležavanja. U pravoj meri, gorčina donosi strukturu i dubinu ukusu, naročito kod ozbiljnijih crvenih vina. Kada je balansirana, postaje začin koji zaokružuje celokupni doživljaj.

Slast se oseća na vrhu jezika

Ovo je nežan prvi utisak koji vino ostavlja čim ga probate. Ona može poticati od prirodnog šećera u grožđu, a kod suvih vina i od zrelosti voća ili alkoholne punoće. U slatkim vinima, poput Tokajca, slast dolazi do izražaja u bogatstvu i slojevitosti ukusa. Ona doprinosi zaokruženosti i mekoći, stvarajući prijatan balans sa kiselinama i osećaj topline već pri prvom gutljaju.

Vežba kojom možemo naučiti da identifikujemo sve karakteristike vina

Uzmite četiri čaše i napunite ih vodom. U jednu iscedite limun, u drugoj istopite kašiku šećera, u treću stavite kesicu crnog čaja, a u četvrtu sipajte čašicu žestokog pića. Uzmite gutljaj iz svake čaše mućkajući tečnost u ustima. Otkrijte gde se na jeziku detektuje koji ukus. Onda sipajte čašu vina i tražite ukuse u vinu.

O vinima se najbolje uči degustirajući, a na našem sajtu možete izabrati vina koja su vam interesantna i poručiti ih da vam stignu na adresu.

Živeli!

Danica