Degustacija vina može biti laka. Ako volite vino i želite da ga degustirate na najbolji način, na pravom ste mestu.
Ovde vam otkrivam neke tajne degustiranja, pa hajde da vidimo o čemu se radi.
Da biste doživeli kompleksnost aroma i ukusa vina potrebno vam je izvesno znanje, kao i neke tehnike.
Vino možete da analizirate na osnovu boje, aroma i ukusa.
Veoma je važno da vino probate na pravoj temperaturi u prostoriji bez jakih mirisa.
Tri koraka – boja, aroma, ukus
Boja vina vam može dati dosta informacija o vinu. Boju možete da utvrdite kada u osvetljenoj prostoriji stavite čašu naspram bele površine. To može biti bela maramica, zid ili beli papir.
Arome se oslobađaju kada zavrtite čašu da bi vino došlo u kontakt sa vazduhom. Sada možete pomirisati vino i osetiti arome.
Ukus vina ćete pojačati kada otpijete gutljaj i pritom uvučete u usta malo vazduha. Kada progutate vino, možete izdahnuti kroz nos da biste osetili i retronazalno arome vina.
1. Boja
Boja vam govori o telu vina. Telo vina je ono što osetite u ustima kada uzmete gutljaj. Znate onaj osećaj koliko je vino ispunilo vaša usta?
Kada je boja svetlija, telo vina je laganije.
Zlatni tonovi u belom vinu ukazuju da je to starije vino, slatko ili da potiče iz krajeva sa toplijom klimom.
Tonovi crvenih vina idu od svetlih boje nara do tamnih boje rubina. Najbogatija i najgušća crvena vina imaju nijanse purpurne ili skroz tamne neprozirne boje. Boja na obodu vina ukazuje na starost vina. Mlada bela vina imaju srebrnkaste ili zelenkaste obode koji sa starenjem postaju zlatasti.
Mlada crvena vina imaju rubin ili ljubičaste obode dok sa godinama svetle.
Kada se vino provrti u čaši i pogleda može se videti viskozitet tj. gustina vina – stopice koje se slivaju niz zid čaše.
Gustina vina je rezultat pretvaranja šećera u alkohol. Što su gušće stopice, to u vinu ima više alkohola. Ali, znajte da stopice mogu zavisiti i od temperature vina, kao i od toga kako je čaša oprana i polirana.
2. Arome
Pod aromom se podrazumeva anglosaksonski izraz za miris vina.
Arome dobrog vina su jasne. Složićete se da različite vrste grožđa, teroar (uslovi u vinogradu za gajenje grožđa) i tehnike proizvodnje vina doprinose širokom spektru aroma vina. Hajde da vam ispričam kako se dele arome.
Primarne arome su voćne, cvetne i biljne. To su arome koje zavise od sorte grožđa od koga se vino pravi. Na primer, cabernet sauvignon ima svoje sortne arome, sauvignon blanc ima svoje, dok chardonnay ima svoje arome po kojima ga možete prepoznati. Vremenom, svaku sortu ćete prepoznati po njenim sortnim aromama.
Kada se govori o aromama vina, često možete čuti i izraz buke.
Buke vina su sekundarne i tercijalne arome koje se dobijaju fermentacijom odnosno starenjem vina.
Sekundarne arome osećate kada primetite arome putera, mleka, jogurta, piva…
Neke arome se lako raspoznaju, ali za neke se morate potruditi da biste ih prepoznali.
Pamćenje igra značajnu ulogu u prepoznavanju aroma. Pokušajte da sortirate mirise u grupe – voćne, biljne, začinske, arome dima, cvetne, mineralne, životinjske, arome hrasta.
Zadržite svaku grupu mirisa u posebnoj pregradi u svom umu. Kada mirišete vino, idite od pregrade do pregrade i tragajte za mirisima koji se preklapaju.
3. Ukus
Veliki deo degustacije već ste završili pre nego što ste uzeli gutljaj vina zato što ukus osećate nosem. Kada je nos zapušen, gubi se čulo ukusa. Tada jezik prepoznaje samo kiselost, slatkoću, gorčinu, slanoću i alkohol.
Sećate se ove cake? Kada uzmete gutljaj vina, uvucite još malo vazduha u usta. Kada progutate gutljaj, izdahnite na nos kako biste poslali arome tamo i osetili ukus još bolje.
Za to vreme vaša usta analiziraju teksturu i osećaj u njima – svežinu kiselina, zrelost voća, težinu i toplinu alkohola i u crvenim vinima, suvoću tanina. Tada procenjujete da li svi ovi faktori izbalansirani i da li vam je prijatno da pijete ovo vino.
Ako su vam ukus i utisak o izbalansiranosti prijatni posle gutljaja vina, onda je ovo vino kvalitetno.
Vino koje nije izbalansirano je ili loše napravljeno ili još uvek nije spremno za konzumaciju ili je pak prestaro. Takvo vino ćete uvek prepoznati. A ja vam želim što više prijatnih iskustava.
Što više degustirate vina, to više stičete sigurnost da prepoznate vina koja vama odgovaraju.
Ako vam treba pomoć pri odluci koje vino da poručite za degustaciju, radujem se da vam pomognem.
Uparivanje vina i hrane možete lako naučiti. Složićete se, vino se najbolje slaže uz dobro društvo i jela napravljena sa ljubavlju. Ali kada uparite vino i hranu na pravi način, možete dobiti predivan spoj ukusa, mirisa, boja i osećaja.Usklađivanje hrane i vina je kompleksno, ali postoje osnovna pravila koja je lako usvojiti. Pre svega, važno …
1. Izaberite temu Složićete se, jedna od najbitnijih stvari za degustaciju vina je odluka o tome koja vina ćete degustirati. Zato je dobro da odabrate temu prema kojoj ćete napraviti izbor vina. Neki od predloga su: – Izaberite nekoliko vina (3-6) iz iste regije ili države, npr. Fruška gora, Župa, Francuska, Novi Zeland, Tokaj ili Italija– Izaberite jednu vrstu vina npr. …
Kako da degustirate vino – boja, arome i ukus vina
Degustacija vina može biti laka. Ako volite vino i želite da ga degustirate na najbolji način, na pravom ste mestu.
Ovde vam otkrivam neke tajne degustiranja, pa hajde da vidimo o čemu se radi.
Da biste doživeli kompleksnost aroma i ukusa vina potrebno vam je izvesno znanje, kao i neke tehnike.
Vino možete da analizirate na osnovu boje, aroma i ukusa.
Veoma je važno da vino probate na pravoj temperaturi u prostoriji bez jakih mirisa.
Tri koraka – boja, aroma, ukus
1. Boja
Boja vam govori o telu vina. Telo vina je ono što osetite u ustima kada uzmete gutljaj. Znate onaj osećaj koliko je vino ispunilo vaša usta?
Kada je boja svetlija, telo vina je laganije.
Zlatni tonovi u belom vinu ukazuju da je to starije vino, slatko ili da potiče iz krajeva sa toplijom klimom.
Tonovi crvenih vina idu od svetlih boje nara do tamnih boje rubina. Najbogatija i najgušća crvena vina imaju nijanse purpurne ili skroz tamne neprozirne boje.
Boja na obodu vina ukazuje na starost vina. Mlada bela vina imaju srebrnkaste ili zelenkaste obode koji sa starenjem postaju zlatasti.
Mlada crvena vina imaju rubin ili ljubičaste obode dok sa godinama svetle.
Kada se vino provrti u čaši i pogleda može se videti viskozitet tj. gustina vina – stopice koje se slivaju niz zid čaše.
Gustina vina je rezultat pretvaranja šećera u alkohol. Što su gušće stopice, to u vinu ima više alkohola. Ali, znajte da stopice mogu zavisiti i od temperature vina, kao i od toga kako je čaša oprana i polirana.
2. Arome
Pod aromom se podrazumeva anglosaksonski izraz za miris vina.
Arome dobrog vina su jasne. Složićete se da različite vrste grožđa, teroar (uslovi u vinogradu za gajenje grožđa) i tehnike proizvodnje vina doprinose širokom spektru aroma vina.
Hajde da vam ispričam kako se dele arome.
Primarne arome su voćne, cvetne i biljne. To su arome koje zavise od sorte grožđa od koga se vino pravi. Na primer, cabernet sauvignon ima svoje sortne arome, sauvignon blanc ima svoje, dok chardonnay ima svoje arome po kojima ga možete prepoznati. Vremenom, svaku sortu ćete prepoznati po njenim sortnim aromama.
Kada se govori o aromama vina, često možete čuti i izraz buke.
Buke vina su sekundarne i tercijalne arome koje se dobijaju fermentacijom odnosno starenjem vina.
Sekundarne arome osećate kada primetite arome putera, mleka, jogurta, piva…
Tercijalne arome zapažate kada osetite arome karamela, vanile, koštuničavog voća, dima…
Neke arome se lako raspoznaju, ali za neke se morate potruditi da biste ih prepoznali.
Pamćenje igra značajnu ulogu u prepoznavanju aroma. Pokušajte da sortirate mirise u grupe – voćne, biljne, začinske, arome dima, cvetne, mineralne, životinjske, arome hrasta.
Zadržite svaku grupu mirisa u posebnoj pregradi u svom umu. Kada mirišete vino, idite od pregrade do pregrade i tragajte za mirisima koji se preklapaju.
3. Ukus
Veliki deo degustacije već ste završili pre nego što ste uzeli gutljaj vina zato što ukus osećate nosem. Kada je nos zapušen, gubi se čulo ukusa. Tada jezik prepoznaje samo kiselost, slatkoću, gorčinu, slanoću i alkohol.
Sećate se ove cake? Kada uzmete gutljaj vina, uvucite još malo vazduha u usta. Kada progutate gutljaj, izdahnite na nos kako biste poslali arome tamo i osetili ukus još bolje.
Za to vreme vaša usta analiziraju teksturu i osećaj u njima – svežinu kiselina, zrelost voća, težinu i toplinu alkohola i u crvenim vinima, suvoću tanina.
Tada procenjujete da li svi ovi faktori izbalansirani i da li vam je prijatno da pijete ovo vino.
Ako su vam ukus i utisak o izbalansiranosti prijatni posle gutljaja vina, onda je ovo vino kvalitetno.
Vino koje nije izbalansirano je ili loše napravljeno ili još uvek nije spremno za konzumaciju ili je pak prestaro. Takvo vino ćete uvek prepoznati. A ja vam želim što više prijatnih iskustava.
Što više degustirate vina, to više stičete sigurnost da prepoznate vina koja vama odgovaraju.
Ako vam treba pomoć pri odluci koje vino da poručite za degustaciju, radujem se da vam pomognem.
Pišite mi na kontakt@evino.rs
Featured photo by Maksym Kaharlytskyi on Unsplash
.
Slični članci
7 pravila kako da uparite vino i hranu
Uparivanje vina i hrane možete lako naučiti. Složićete se, vino se najbolje slaže uz dobro društvo i jela napravljena sa ljubavlju. Ali kada uparite vino i hranu na pravi način, možete dobiti predivan spoj ukusa, mirisa, boja i osećaja.Usklađivanje hrane i vina je kompleksno, ali postoje osnovna pravila koja je lako usvojiti. Pre svega, važno …
Kako da napravite degustaciju vina
1. Izaberite temu Složićete se, jedna od najbitnijih stvari za degustaciju vina je odluka o tome koja vina ćete degustirati. Zato je dobro da odabrate temu prema kojoj ćete napraviti izbor vina. Neki od predloga su: – Izaberite nekoliko vina (3-6) iz iste regije ili države, npr. Fruška gora, Župa, Francuska, Novi Zeland, Tokaj ili Italija– Izaberite jednu vrstu vina npr. …